AUTOR

Zoja

Buve su možda najpoznatiji ektoparaziti pasa i prosto povezani sa njima koji sisaju krv, kojima se lako infestriramo a teško ih se oslobađamo. Buve su mali beskrilni insekti (veličine 1.5-3.3mm) spljoštenog izduženog tela. .Usni aparat je prilagođen za bodenja i uzimanje krvi. Ne poseduje složene oči, a neke vrste ih nemaju. Telo im je bočno suženo kako bi se lakše kretale kroz dlaku i perje domaćina (ili odelo ljudi) Telo im je čvrsto, sjajno, obraslo dlačicama i kratkim trnićima koje im takođe pomažu pri kretanju. Celo telo može izdržati veliki pritisak što im pomaže da opstanu na domaćinu i pored njegovog češananja i grickanja. Buve imaju duge noge koje su jake i adaptirane za skakanje, To se posebno odnosi na treći par nogu koji je mišićavij i duži od drugih i pomaže buvama da skoče uvis do 18cm a u dalj 33 cm. To je 200 puta veće od njihovog tela i čini buve najboljim skakačima u celom životinjskom svetu u odnosu na veličinu tela (na drugom mestu daleko iza su žabe) Sve vrste buva su relativno male i obligatni su hematofagi paraziti sisara i ptica Za razliku od stalnih ektoarazita kao što su vaši, one provode manje vremena na domaćinu; Sa druge strane, za razliku od privremenih ektoparazita kao što su krpelji i komarci, provode mnogo više vremena tokom ishrane na domaćinu. Hrane se krvlju i nisu neki izbirači – napadaju sve sisare i ptice do kojih mogu da dođu. Zahvaljujući tome na psima pored njima omiljenje pseće buve (Ctenocephalides canis) srećemo mačije buve (C.felis felis) a često i čovečiju buvu (Pulex irritans) da nabrojimo samo one najznačajnije. Životni ciklus svih buva se odvija od jaja iz kojih se legu larve koje kroz tri presvlačenja postaju lutke iz koji se razvijaju adultni oblici. Tipična populacija buva sastoji se od 50% jaja, 35% larvi 10% lutki i 5% odraslih jedinki Ceo životni ciklus od jaja do adulta zavisi od vlažnosti, temparature, ishrane i ostalih faktora i varira od dve nedelje do 8 meseci. Krvini obrok je okidač koji ženkama buva omogućava da dovrše formiranje ovarijuma a mužjacima omogućava testikularni razvoj. Posledično, većina ženki se po prvom obroku pari a to se dešava ili na domaćinu ili van njega. Posle uspešnog parenja i oplodnje ženke su spremne za polaganje jaja Jaja buva imaju ovalan oblik zaobljen na krajevima prozirna su po polaganju a kasnije postaju beličasta i velika 0.5 x 0.3 mm size, nežnih ivica i vidljiva golim okom.Jaja se polažu na domaćinu odakle padaju na zemlju gde se dalje razvijaju. Horion jaja je u početku vlažan a po padu jaja sa domaćina postaje suv i otporan na spoljne uticaje.Polaganje jaja je u vezi sa aktivnošću domaćina i dostiže svoj vrh u vremenu kada domaćini spavaju ili se odmaraju. Najveći broj jaja se polaže od sumraka do svitanja. Mačja buva tako polaže 40-50 jaja dnevno u vrhu nošenja, prosečno 27 dnevno sa kontinuitetom nošenja u trajanju od 100 dana.Broj položenih jaja značajno zavisi od samog domaćina, njegovim navikama čišćenja ali i fiziologije domaćina. Reprodukcija buva je značajno stimulisana estrogenom i kortikosteroidima iz periferne cirkulacije domaćina. Takođe, broj jaja zavisi i od vrste domaćina na kome se buva nalazi, mačija buva će položiti manje jaja ako se hrani na ljudima nego ako se hrani na mački. Larve buva su crvolikog oblika i iznenađujući su slične između buva različitih vrsta.Novoizlegla larva je vitka, beličasta, bez nožica, obrasla kratkim dlačicama 2-4 mm duga i ima par analnih izraštaja Na telu se nalazi žućkasto-braon glava, tri torakalna i deset abdominalnih segmenata. Imaju usni aparat kojim žvaću i slobodno žive. Larve su negativno fototaktične (beže od svetla), pozitivno geotaktične (slede gravitaciju) i tigomatične (prepoznaju taktilne stimulanse i reaguju na mehaničke kontakte). Sve ove osobine utiču da se larve uspešno sklanjaju sa sunčeve svetlosti najčešće se duboko zavlačeći u tepihe ili organske materije kao što je trava, granje, lišće ili zemljište.Ova mesta su neophodna za normalno formiranje larvi i pružaju larvama mesto za zaštitu, gledano u celini 83% larvi se razvija u tepisima stanova. Larve buva prolaze kroz dva presvlačenaja da bi ako larva trećeg stepena počela svoj preobražaj u lutku. Tokom ovog razvoja larve dobijaju dve kaudalne kukice i 13 telesnih segmenata. Larva prvog stepena je duga 2mma trećeg 4-5mm. Posle potpunog razvoja poslednji treći stadijum larvi iz svog digestivnog trakta počinje da luči konac i formira čauru u kojoj se razvija lutka. Ovaj svili nalik konac je produkt pljuvačnih žlezdi a nastala čaura je ovalna veličine 4x2mm beličaste boje. Razvoj lutke u čauri je u zavisnosti od uslova spoljne sredine, naročito vibracija, temparature, vlažnosti i koncentracije CO2 u vazduhu. Bez spoljnih stimulansa većina buva može ostati u čauri dugo vremena (i do 1.5 godina) Buve napuštaju čauru koristeći se nogama i prednjim tuberkulima.Zavisno od temaprature unutar čaure lutka se razvija za 19 dana u odraslu buvu. Po napuštanju čaure buve se odmah bacaju natraženje hrane i u tome joj pomažu vizuelni i termalni nadražaji koji joj omogućuju snalaženje u prostoru i pronalaženje domaćina. Novoizlegle buve najčešće čekaju domaćina sa tepiha ili drugih mesta sa kojih ga mogu zaskočiti. Kada se jednom nađe nadomaćinu buva počinjeda se hrani i potom pari. Prvi obrok traje od 8-24 sata a u naredna 32 sata ženke se pare sa više mužjaka ta ko da gravidne jedinke napuštaju domaćina. Buve ne zavise od godišnjih doba s obzirom da im se ceo razvoj odvija u zatvorenom prostoru i da uvek ima dovoljan broj domaćina na kojima se hrani. Ubod buva je bolan a mesto uboda svrbi i crveni se. Svrab je posledica alergena koji se nalaze u pljuvačci buva. Ovi alergeni mogu kod osetljivih životinja izazvati brojne komplikacije i ozbiljne alergijske manifestacije. Pored nezgodnog uboda pri uzimanju hrane, buve igraju značajnu ulogu u širenju uzročnika velikog broja bolesti zoonotskog karaktera od kojih bi istakli helminte: D. caninum, (pseću pantljičaru), Hymenolepis nana, H. diminuta, H. citelli, H. microstoma i Dipetalonema reconditum, ektoparazite Cheyletiella parasitivorax i Cheyletiella sp bakterije i viruse npr: Friend Leucemia Virus, Rickettsia typhi, Rickettsia sp., Yersinia pestis, Pasteurella sp., Brucella melitensis, Br. abortus, Br. suis kao i Bartonella hensela