AUTOR

Zoja

Kreplji spadaju u grupu artropoda koje su od izuzetnog biomedicinskog značaja za živi svet, primarno zbog uloge prenosioca različitih vrsta obolenja i neposrednog štetnog delovanja nastalog hranjenjem krvi domaćina. Na našim prostorima najfrekventniji su Iksodidni krpelji, vrste kao što su Ixodes ricinus, Rhipicephalous sanguineus, Dermacentor marginatus i dr. Navedene vrste su kosmopoliti i naseljavaju prostore od severne do južne polarne oblasti. Odgovaraju im sve vrste klime, temperature od +4°C pa naviše, odlično su prilagođeni vlažnim klimatskim oblastima, a ako postoji mogućnost nalaženja plena lako se prilagođavaju i pustinjskoj klimi. Najviše su nalaženi u travnatim i žbunastim zajednicama (pašnjaci, šume, parkovi, izletišta). Oni se mogu lako prilagođavati različitim uslovima sredine, tako da su nalaženi u objektima za smeštaj i boravak životinja (štale, svinjci, torovi, boksevi) i u stambenim objektima. Nalaze se na mestima gde je velika fluktuacija životinja. Najčešće domaćine predstavljaju sisari ali u nedostatku njih mogu se naći na pticama i gmizavcima. Kreplji su striktne hematofahe. U toku sisanja krvi u ovarijumu ženki razvijaju se jaja i nakon kopulacije, mužjaci uginu, a ženke se odvajaju od domaćina, padaju na zemlju i polažu jaja u travi, žbunju ili ispod opalog lišća. Broj jaja se kreće od 300 do 9000. Za prvog - prelaznog domaćina se kači po izlaganju iz jaja, u stadijumu larve u kome ima tri para nogu. Nakon 2-4 nedelje dolazi do samoodstranjivanja i kačenja na drugog domaćina na kome se hrani 2-5 nedelja kada se na njoj odigraju određene morfološke promene. Posle druge metamorfoze dolazi do samoodstranjivanja i prelaska na trećeg - konačnog domaćina gde će se preobraziti u odraslu jedinku i fizički se razviti u potpunosti, postati polno zrela jedinka i razmnožavti se. Kad se larve krpelja izlegu iz jajeta najčešće domaćine im predstavljaju sitni sisari, pre svega glodari, a u nedostatku ovog domaćina može poslužiti bilo koja druga životinja. U stadijumu nimfe, ako se nalaze na pogodnom strateškom položaju za svoj «lov», najčešće domaćine predstavljaju i dalje mali glodari ali i životinje poput lisica, kojota, šakala, veverica, itd., ali u nedostatku ovih vrsta mogu poslužiti bilo koje životinjske vrste (uključujući i čoveka). Kada dospeju u odrasli oblik domaćine im mogu predstavljati kako sitnije životinje, tako i krupnije kao što su jelen, divlja svinja, srne, ovce, psi, veliki i mali preživari, ptice, gmizavci, itd. Za većinu vrsta period od sredine marta do sredine juna predstavlja vreme kada su najaktivnije. U to doba polažu jaja, presvlače se menjajući morfološke karakteristike, i pronalaze konačnog domaćina na kome će izvršiti svoju reproduktivnu ulogu. U periodu od sredine juna do kraja avgusta, nastupa vreme kada se nove jedinke još nisu izlegle, tako da je u tom periodu slabija frekventonost njihvog nalaženja. Od početka septembra pa sve do pojave prvog snega i spuštanja temperature ispod 0°C, nova generacija vrši svoj prirodni ciklus. U zimski san padaju u zavisnosti od temperaturnih varijacija u spoljašnjoj sredini. U jesen, kada temperatura opadne ispod 5C ušuškavaju se u površinski sloj zemlje na dubinu do 7 cm i tu ostaju sve dok temperatura zemljišta ne poraste iznad 5-8°C kada izlaze ponovo na površinu i čekaju žrtve. Krpelji jedino ne hiberniraju u slučaju kada se prikače na nekog domaćina i na njemu dočekaju zimski period; u tom slučaju domaćin im obezbeđuje toplotu i hranu i krpelj nema nikakvu potrebu za zimskim snom.

Bolesti koje prenose krpelji: Najpoznatije bolesti koje prenose krpelji na pse su babezioza, erlihioza, pseća groznica- borelioza, a na ljude prenose lajmsku bolest. Uzročnici babezioze su protozoe Babesia canis i dr., erlihioze su mikroorganizmi iz roda Erlichia, a borelioze i lajma spiroheta Borrelia burgdoferi. Babezioza je protozoarno oboljenje uzrokovano sa Babesia canis. Prenose je iksodidni krpelji Rhipicephalus sanguineus i Dermacentor reticulatus, tako da je širenje bolesti u direktnoj korelaciji sa širenjem i dinamikom populacije navedenih krpelja. Oboljenje karakteriše visoka telesna temperatura, žutica, krvava mokraća, smanjen apetit i apatija, a uginuća su moguća kod mlađih pasa. U većini slučajeva bolest protiče akutno, a prebolele životinje stiču relativan imunitet. Spiroheta Borelia burgdoferi, se može naći kod svih vrsta krpelja obitava u usnoj duplji krpelja i na životinju ili čoveka se prenosi pri hranjenju krpelja, a najveća verovatnoća prenošenja ovog parazita je pri nestručnom uklanjanju krpelja, kada on povrati u krv žrtve izbacujući iz sebe spirohetu. Simptomi su drhtavica kod pasa, salivacija iz njuške, krv u mokraći se javlja u poodmalim stadijumima. Kod ljudi se javlja u početku blag otok koji kasnije postaje sve veći, zatim se javlja groznica, bunilo i smrt. Lečenje je dugotrajan proces, ako se ne počne sa lečenjem u prvim danima infestacije ishod može biti fatalan kako za životinje tako i za ljude. Ime Erlichia ovaj mikroorganizam dobio je u čast Paula Erlicha, naučnika koji ju je prvi put opisao. Bolest nije nova naučnoj javnosti, prvi put je opisana 1935 godine kod pasa iz Alžira, ali veća pažnja počinje da se posvećuje tek od 1962 god, kada je u vijetnamsom ratu umro veliki broj američkih vojnih pasa sa diagnozom hemoralgične groznice, kasnije je utvrđeno da je uzročnik E.canis. Ova bolest se često poredi i sa ljudskim AIDS-om, a kod ljudi je ustanovljena samo pojava u Japanu i Južnoj Koreji. Najznačajniji prenosnici su krpelji iz rodova Rhipicephalus, Ambylomma i Dermacentor. Neki od simptoma kod pasa su slični babebeziozi a prate ih trombocitopenija, slabost, kašalj, otežano disanje, zamor, upala pluća, konstantna groznica, artritis, salivacija iz njuške ili očiju, depresija, gubitak težine, a kod ljudi iznenadni porast temperature, glavobolja, malaksalost, itd. Ako se ne počne sa lečenjem na vreme, dolazi do smrti životinje.